Manastir Sv. Onufrije

         Na oko kilometar od skretanja za Stanjinac, idući magistralnim putem prema Pirotu, dolazi se do skromnog, jedva vidljivog putokaza koji upućuje na manastir posvećen Sv. Onufriju. Prateći putokaz, prelazi se Stanjanska reka i prolazi preko tkzv. Pantinog mosta broj 3, interesantne, šarenolike građevine.

         Teško prohodan put,dužine dva kilometra, dodatno oštećen od skorašnjih kiša, vodi uzbrdo kroz šumu, delimično prateći potok obrastao gustim šibljem. Uz levu stranu puta, na oko kilometar i po od glavnog puta, iz gustiša proviruju ostaci starih vodenica.

         Nekada ih je bilo 11 , a u svakoj se vodenični kamen danonoćno okretao. Zubu vremena u potpunosti je odolela samo jedna vodenica, ali nažalost, ispod nje više ne protiče voda jer se vodeni tok pomerio desetak metara u stranu.

         Na par stotina metara odatle nailazi se na ogromnu livadu sa čije se desne strane, po obodu šume, uzdiže crkva sa konakom.

uz dozvolu Bratstva Svetog Simeona Mirotočivog)

         „Manastir Sv. Onufrija pominju dva zapisa u jednom rukopisnom psaltiru u Plovdivskoj biblioteci. Psaltir je 1576. Godine obnovio jeromonah Nifon, nastojanjem Prezvitera Dimitrija iz Osmakove i popa Cvetka iz Koje. Godine 1663. povezao ga je jeromonah Atanasije, koji je pomenuo monaha starca Živka iz hrama Sv. Onufrija. Ovaj psaltir verovatno su odneli u Plovdiv posetioci „ot Koprivštica ot Filipe“, koji su se 1795. Godine potpisali na zidu manastira Temske.“ Sama crkva je više puta obnavljana, a prema podacima Duhovnog suda u Nišu, crkva Sv. Onufrija je ponovo izgrađena 1868. Godine. Prema rečima oca Rajka Glišovića, paroha ovdašnjeg, manastir datira iz 13. veka.

          Manastir Sv. Onufrije pripada ataru sela Bazovik. „...selo Bazovik je, 1446. godine, zabeleženo u sastavu zijameta Znepolja.“ Znepolje je predeo u današnjoj Bugarskoj koji je nekada bio kompletno naseljen srpskim življem, a danas je u potpunosti bugarizovano.

          „Prema tome, sela Bazovik, Osmokovce, Orle i Glama pomerila su se iz Znepolja u Ponišavlje, negde posle sredine XV veka, a manastir Sv. Onufrija u Bazoviku verovatno je podignuto posle tog preseljenja. Postoji, naime, izvesna saglasnost između imena patrona manastira u Bazoviku s prvobitnim imenom sela. Sv. Onufrije je poštovan u Pirotskom kraju kao zaštitnik od gradobitnih oblaka. Današnje ime Bazovika povezuje ga sa zovom, ali osnova starog znepoljskog sela podseća na tursku reč buz, „led“, „grad“.“

          Manastir Sv. Onufrije je dugo bio napušten, a zanimljivo je da se ni najstariji ljudi u kraju ne sećaju da je u njemu ikada bilo monaha. Pre II svetskog rata u njemu je boravio i u manastirskoj zgradi živeo sveštenik Nikola Kitanović sa porodicom, a posle njegove smrti u manastiru više nije bilo sveštenih lica, sve do juna ove, 2007. godine kada je u manastir došao jerođakon Nikanor. Za sada je jedini monah u manastiru sa ciljem da oživi manastir i pripremi ga za druge monahe i time se bratstvi proširi. Za sada su jedini žitelji manastira otac Nikanor, jedan pas i dve mačke. Žitelji ovih krajeva Manastir Sv. Onufrija zovu „Norje“.

(Slike pozajmljene sa sajta www.bssm.org.yu uz dozvolu Bratstva Svetog Simeona Mirotočivog)

         Dozvola za obnovu manastira je dobijena 2003. godine kada i počinje. Međutim, nakon obnove ostale su neke upečatljive promene u oltaru i u središtu crkve. Prema rečima oca Nikanora Sveti Presto je pomeren prema istoku za oko 50 centimetara i prema severu za dvadesetak.

Prostor oko stuba, izrađenog od kamena bigra, na kojem stoji Sveti Presto, bio je popločan opekom kao i kompletna crkva, a sada je izbetoniran usled čega je Sveti Presto pomeren. U središtu crkve su stajala dva drvena stuba na kojem su stajale upaljene sveće, a sada su uklonjeni i prostor je popločan tako da su promene vidne. Prema pričama starijih ljudi, koji su ranije dolazili u manastir, unutar crkve je postojao kameni krst ukopan u zemlju kojeg danas nema.

Pored obnove same crkve, obnovljen je i manastirski konak, napravljena nova zvonara i uređen okolni prostor.

Osveštenje manastira je obavljeno na dan Sv. Onufrija, 25.06.2007.godine.Osveštao ga je Vladika niški Irinej, a priređena je i velika svetkovina.

         Tom prilikom je manastir predat na staranje ocu Nikanoru.

       Prva Sveta Liturgija, u osveštanom manastiru, je održana 15.07.2007. godine, kojoj je prisustvovalo tridesetak ljudi, a održao ju je otac Spasa iz Knjaževca. Nakon Svete Liturgije priređen je svečani ručak uz tradicionalno jelo ovog kraja, belmuž.

         U proteklom periodu manastir je više puta bio poharan. Kada sam prvi put posetio manastir, 31.07.2005. godine vrata ckve su bila vezana kanapom, a katanac je bio odvaljen, samo mesec dana posle proslave dana Sv. Onufrija 25.06.2005. godine.

(Slike osveštenja ikona pozajmljene sa sajta www.bssm.org.yu uz dozvolu Bratstva Svetog Simeona Mirotočivog)

         Odnošene su ikone iz njega, grobovi pored manastira su bili prekopani kao i prag crkve, prema pričama lovaca ovoga kraja.

         Najverovatnije je manastir bio na meti „lovaca na zlato“ čemu svedoče mnogobrojne rupe oko izvora u blizini manastira jer, prema predanju, u ovim krajevima je čuveni pop Martin, hajduk, zakopavao svoja blaga. Poslednja „iskopavanja“ su obavljena pre nekoliko dana (oktobar 2007.) opet oko izvora.

Za vreme II svetskog rata, pod bugarskom upravom, kompletna bukova šuma oko manastira je posečena, a građa je odvežena u Bugarsku. Stanovništvo je bilo prinuđeno da govedima izvlači stabla. I pored toga, danas je ovde gusta, mlada šuma, a samo mesto koje je izdvojeno od civilizacije predstavlja pravu oazu mira koju treba posetiti. Pored ljudi koji posećuju manastir, a sa hladnijim vremenom ih je sve manje, redovni gosti su i puhovi, lisice, divlje svinje pa i vukovi.

          Jedna od zanimljivosti, vezana za manastir, je ta da je u ovom kraju snimljen partizanski film „Zaseda“ 1969. godine.

          Najveći problemi jesu loš prilazni put i nedostatak struje u manastiru, ali je direktor Elektrodistribucije u Knjaževcu obećao rešenje tog problema.

Istorijske podatke o manastiru Sveti Onufrije obezbedio otac Nikanor

Branko Vojinović