Istorija sela Stanjinac

         Selo Stanjinac se u svojoj istoriji selilo tri puta. Prvo mesto na kome se nalazilo selo je Miloševski Rt i nalazi se u blizini sadašnjeg sela. U to vreme selo Stanjinac se zvalo Rebrovo. Najstariji pisani trag o selu datira iz 14. veka i nalazi se na kamenom krstu  u centru sela, napisan na staroslovenskom jeziku. Krst je premeštan posle svake selidbe sela.

         Drugo mesto na kome se Stanjinac, tj. Rebrovo,  nalazio bio je na brdu naspram brda Jalovik, preko Stanjanske reke. Prema legendi, na tom mestu selo je zahvatila kuga, ljudi su masovno umirali pa su bili prinuđeni da promene stanište. U toj seobi, na mesto sadašnjeg Stanjinca doselilo se 7 kuća i bežeći od kuge išli su sve više i više uz brdo Jalovik.  Zaustavili su se ispod mesta zvano „ Golema Stena”. Ispod stene su iskopali tri ogromne rupe u zemlji sa uskim ulazima i u njima se krili. Prema rečima deda Mije Panajotovića, koji je kao dete ulazio u te rupe, zidovi su bili veoma glatki, prekriveni glinom koja kao da je pečena. Ove rupe su veoma dugo meštani čuvali i odnosili se prema njima kao prema svetinjama. Na tom mestu su redovno nošene litije. Tamo već  veoma dugo niko nije odlazio, a priča se da su rupe i zatrpane kamenjem. Zanimljivo je zašto su baš na tom mestu meštani iskopali rupe i u njima živeli skrivajući se od kuge. Što su ljudi išli sve više i više uzbrdo, tako je i kuga jenjavala. Kada je kuga utihnula, stali su i oni, na već pomenutom mestu. Tako je i “novo” selo dobilo ime, po reči STATI, tj. STANI nastao je Stanjinac.

         Selo Stanjinac zauzima važno mesto i u Prvom svetskom ratu. Na brdu Jalovik, iznad sela, vodila se velika borba između srpske i bugarske vojske. Jalovik je bio veoma važna strateška tačka i obe vojske su se u jednom trenutku utrkivale ko će pre stici na njegov vrh. Srpska vojska se usiljenim marsem kretala od Pirota ka Stanjincu, ali je bugarska izvidnica bila brža i stigla pre njih na Jalovik. Uz to su Srbi i promašili selo, pa su se vraćali nekoliko kilometara. U trenutku kada se bugarska izvidnica povukla da javi da srpske vojske nema na vidiku, Srbi su se uspeli na Jalovik i pripremili zasedu. Ne znajuci da se srpska vojska utvrdila na brdu, bugari su naleteli na jake snage srpske vojske i bitku su izgubili. Srbi su toga dana odbili tri napada bugarske vojske. Poslednji napad odigrao se u sumrak nakon kojeg su se i srpske snage razbežale iz straha od novog napada, ali pošto nisu poznavali teren naišli su na litice i jedan veći broj vojnika je pao sa njih.

Nakon ovih borbi tela bugarskih vojnika su bacana u krečane, a prema priči starih meštana, najveća neobeležena grobnica bugarskih vojnika se nalazi na mestu „Spahijski Trap“. Dok su skupljali poginule, meštani su naišli na srpskog i bugarskog vojnika koji su se međusobno izboli bajonetima i i tako skončali.

Bugari su dugo pamtili bitku na Jaloviku u I Svetskom ratu. Ljudi iz Stanjinca koji su za vreme II Svetskog rata bili u zarobljenistvu u Bugarskoj pricali su po povratku da su ih bugarski vojnici tada zapitkivali o toj borbi i da su govorili da je to bio jedan od najvecih i najtezih poraza bugarske vojske.

I danas se mogu videti na brdu zakloni ozidani od kamena na Jaloviku, posle ovoliko vremena.

         Među meštanima Stanjinca bilo je i „Solunaca“. Deda Aksentije Vojinović je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu i preko Solunskog fronta se vratio kući.

         U Drugom svetskom ratu, u okolini Stanjinca se nalazila granica između bugarske okupacione oblasti i „nedićevske“ Srbije. Prva petokraka se u selu pojavila krajem 1941. godine. Partizanski oficir, iz sela Ragodeš, došao je u selo u nameri da oformi partizansku jedinicu. Sastanak se održao u zadružnom domu, a nakon njega je čak bilo i veselja uz gajde. Novostvorena seoska jedinica je nastavila veselje u drugoj kući u selu, ali ih je pred kraj dana neko izdao. Pocela je borba između bugarskih vojnika i seoskog odreda, ali su ih Bugari brzo savladali. Partizanski oficir je pokušao da pobegne iz sela i pokraj puta je bacio pušku u sneg, ali su i njega Bugari zarobili. Organizovana je velika potraga bugarske vojske za puškom u kojoj su učestvovali i meštani, ali je zbog snega nisu pronašli tada. Pronađena je tek u proleće 1942. godine. Meštani su mnogo propatili pod bugarskom upravom, bugarske komite su činila razna zla; srpski sveštenici su ubijani, a postavljani su bugarski, crkvene knjige iz crkve Sveti Kirik i Julita su uništene u to vreme, a čak je i celo selo je bilo bugarizovano. Nakon Drugog svetskog rata meštani su vratili svoja prava imena i prezimena. Za vreme Drugog svetskog rata i selo Stanjinac je imalo žrtava; 11 ljudi je izgubilo život u zloglasnom logoru Jasenovac.

         U centru sela stoji spomenik u znak sećanja na sve poginule u Drugom svetskom ratu.

Priče i legende iz sela Stanjinac ispričao deda Mija Panajotović.

Branko Vojinović